Katarina u zemlji cudesa…

runwafunway_runwayfunwayfashion

Znate li što ne volim? Ne volim pesimizam. 95% razgovora o mom faksu izgleda ovako:
Pesimist: Ejjjjjj, bokkkkkk, he he he he
Ja: Ejjjj, ćao, ćao, he he he he
Pesimist: Šta studiraš? He he
Ja: Kroatistikuuuuu, he he
Pesimist: A šta ti je to? He he he
Ja: Hrvatski jezik i književnost.
P: Ajojjj.. Znači voliš čitat, he he, ja sam u školi samo Šegrta Hlapića pročitao i to ne cijelog, he he, to meni dosadno i ništa ne kužim, he he. Znači bit ćeš učiteljica, he he?
Ja: Ne.
Pesimist: Šta se s tim još nešto može bit? Nisam znao, he he.
Ja: Očito. (U sebi: Da si pročitao još nešto osim pola Hlapića, možda bi i znao).
P: A šta to?
Ja: Lektor, novinar, možeš radit u izdavačkoj kući, možeš pisat, možeš radit u instit…
P: Ma može se svašta, he he, prvi glas, a šta bi ti?
Ja: Novinarka.
P: Ajoj… He he. Al nećeš nać posla s tim.
Ja: Ok.
Pesimist: Danas moraš bit ili talentiran ili imat dobru vezu, he he.
Ja: Vezu nemam nikakvu, talenta još manje, ali smislit ću nešto.
P: Ma nema u ovoj našoj državi ništa, novinara ima previše, a n…
Ja: Ajme, sad sam se sjetila, moram hitno na poštu podić paket s Ibeja.
P: Ok, čujemo se
Ja: (Teško).

Kad me takav netko pita što želim biti i razveze Markove pesimistične konake o tome kako je posao teže naći nego vjernog i odanog dečka, požalim sto nisam slagala da studiram farmaciju i da mi je tetkinog muža zetov brat vlasnik Plive. Znate li što ja želim radit sa svojim faksom? Želim lektorirat tekstove i televizijske emisije, čisto da ostanem u toku s pravopisom koji se kod nas mijenja češće nego moj spisak omiljenih ljetnih sandala. Paralelno uz to želim pisati kolumne i romane, želim napisati scenarij za dugometražni film i naravno glumiti glavnu ulogu u njemu s Filipom Juričićem i Momčilom Otaševićem, he he, pusa, pusa, želim probati posao na radiju, želim uz sve to paralelno zauvijek pisati ovaj blog, želim raditi u kazalištu na svim mogućim kazališnim područjima, želim imati svoj časopis koji nikada neće primiti mito da Kim Kardashian bude na naslovnici i koji nikada neće imati naslove poput “Ovo može nositi samo Jessica Alba” jer ne, to može nositi tko god hoće… Nadalje, želim napisati scenarij za žensku seriju za kojom će svijet poludjet, želim izvještavat s njujorškog tjedna mode i imat svoju liniju robe i cipela, želim da Louboutin (odmilja Chris) nazove cipele po meni k’o što Blake Lively ima cipele nazvane po sebi (ok, ovo zadnje već više nema veze s faksom), uglavnom, shvaćate kuda ovo vodi. Želim probat sve. To je sve možda realno kao i vrba na kojoj rodi grožđe, ali samo ja smijem reći da je to sve toliko teško ostvariti da bi se i Beyonce zamislila. Neki tamo pesimist mi to ne može reći jer ga ne želim u svom životu, želim samo da ode do kraja pročitat barem onog Hlapića.

Mene Bog stvarno nije predodredio za to da budem učiteljica i to je na mojoj listi prioriteta na dnu, možda još malo ispod. Meni je Bog dao talent da od običnog kaputa napravim kaput s krznom u 15 minuta, da od remena napravim choker ogrlicu za 3 minute, da od priče u tramvaju napravim cijelu jednu novelu. Možemo mi svi skupa na to kolutati očima do besvjesti, ali to je jednostavno tako. Ok, ako baš budem umirala od gladi, a netko mi ponudi posao učiteljice (Ne daj, Bože), ajde možda bih prihvatila ako baš ničeg drugog ne bi bilo ni na vidiku, a ja bih umirala od gladi i došla do situacije da već tri godine nisam kupila nove cipele. Neki dan sam, jer trnovit je put do diplome, morala praviti plan nastavnog sata za poučavanje stranaca hrvatskom jeziku. U 15 minuta sam osmislila i sročila cijeli plan sata i onda sam, s obzirom na to da sam ja naravno uzela temu cipela, tri sata tražila koje cipele ću toj djeci staviti u zadatak da prepoznaju jesu li sportske ili elegantne, kakve su boje i što misle jesu li udobne ili neudobne i zadnje pitanje naravno, koje su im najljepše. Onaj koji izabere najljepše bi vjerojatno dobio 5 u imenik. U 15 minuta sam smislila plan i onda je krenula pretraga cipela po Google-u: “Louboutin shoes 2016” “Manolo Blahnik shoes 2016″, ” Aquazzura shoes 2016″ “Ford shoes 2016″, ” thick heels”, “pompom heels”, ” laceup heels”, “stiletto heels”, ” ankle strap heels”, “t-strap heels”… Uglavnom, shvatili ste. Nakon tri sata odabira kojih šest cipela ću staviti u zadatak (nisam htjela 7 da ne ispadne da sam previše pažnje posvetila tom zadatku), shvatila sam da među odabranima nemam ni jedne sportske pa sam pola sata razmišljala koje cipele da izbacim i umjesto njih ubacim sportske i nisam se mogla odlučiti pa sam odlučila da to jednostavno bude trik-zadatak u kojemu nema sportske obuće. Ha! Nadalje, jednom sam zaključila da bih iz programa izbacila Balade Petrice Kerempuha i ubacila Šajetinu pjesmu “Biš ga prevarila” jer je korisnije da curice nauče da nije dobro bit s nekim samo zato što je “postal direktor”.. Jer mislim da je to korisnije nego da petljaju jezik s Baladama Petrice Kerempuha i njegovim: “Kajti: kak bi bilo da nebi nekak bilo, nebi bilo nikak, ni tak kak je bilo. Ar je navek bilo da je nekak bilo, kaj je bilo, a je ne, kaj neje nikak bilo.” KAAAAJ???? Jednako tako, tisuću puta sam rekla da bih izbacila neke druge pjesme i ubacila neke lijepe potajno da struka ne zna…

Mogu sada izvesti zaključak o tome kako bi na mojim satovima učenici naučili svašta korisno za život i kako bih bila ona učiteljica iz filmova koja bi ih učila svemu onome što ne piše u udžbenicima i za koju bi potpisivali peticije da nikako ne smije otići iz skole, ali budimo realni, jedino što bi se dogodilo je to da bi mi došla inspekcija, zauvijek me prognala iz školstva i prišila mi sudsku zabranu prilaska svakoj školi ikad na svijetu, a djeca bi mislila – Fala Bogu, riješili smo se one čudakinje, recitirajući pod odmorom stihove – “Kajti: kak bi bilo da nebi nekak bilo, nebi bilo nikak, ni tak kak je bilo. Ar je navek bilo da je nekak bilo…”

P.S. Uz ovaj tekst je prigodno trebala ići neka galerija s tonom štikli u svim mogućim bojama, ali s obzirom na to da je ovo bio ludi dan i da uopće ne mogu u svoj stan do daljnjega, tu je kežual galerija… Niš’ me ne pitajte šta se desilo jer sve ću vam ispričat sama vjerojatno.. Pusa pusa 🙂

runwayfunway_runwayfunwayfashion

runwayfunway_runwayfunwayfashion

runwayfunway_runwayfunwayfashion

runwayfunway_runwayfunwayfashion

runwayfunway_runwayfunwayfashion

 

runwayfunway_runwayfunwayfashion

screenshot_2016-09-12-16-31-43

runwayfunway_runwayfunwayfashion

runwayfunway_runwayfunwayfashion

runwayfunway_runwayfunwayfashion

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Nužna polja su označena s *